Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Junak mog doba: Čovek istine

19 okt

Ne verujem da živimo u vremenu u kome ne postoje junaci. Prosto- takvo vreme nije postojalo, niti će postojati, sve dok u čoveku postoji sposobnost da razlikuje dobro od zla, moralno od one druge strane, sve dok se u našem razumu razdvajaju tamna i svetla strana ličnosti profilišući tako i put koji ćemo slediti. Junaci, ličnosti koje smo, kroz istoriju trajanja, s tim vezano i istoriju umetnosti, izdigli na pijedestale personifikacijom moralnih i drušvenih normi koje su poželjne da bi ovaj svet, svako doba, pa i naše, imao jasan ideal kome treba težiti, trenutno nemaju ime i prezime, ali to ne znači da ne postoje.


Vraćajući se unatrag, kroz listanje istorije, dolazimo do saznanja da junaci za koje danas znamo, za vreme njihovog postojanja, čineći dela koje danas pominjemo u smislu primera koji treba slediti, uglavnom i nisu bili poznati imenom i prezimenom svojim savremenicima. Neretko, bili su poznati i u negativnom kontekstu, a mnoge od njih podigli smo iz praha zaborava, tek naknadnim istraživanjem od strane prilježnika posvećenih nauci, obrazovanju i kulturi. U tom smislu, ne bih se ni opredelila za ime i prezime, čak ni kroz istoriju, pominjući junake bivših vremena, već za vrednosti čiji su simbol upravo svetli primeri ličnosti za koje svi, pretpostavljam, znamo iz opšteg, školskog i porodičnog obrazovanja.

U ovom vremenu, sigurna sam da postoje ljudi koji nose ono što nam, u ovom trenutku, na ovom prostoru, najviše nedostaje: istina, i s tim vezano- hrabrost da se istina javno ispolji.

Pominjući istinu u kontekstu lične i opšte vrednosti, pomenula bih i kriterijume njenog vrednovanja, a i ono što iz toga proizilazi- odgovornost svih nas, nas koji smo svaki za sebe junak u našem malom trajanju, sićušnom delu opšteg opstanka čovečanstva i čoveka. Dakle, vratimo se sebi, pitajmo sebe da li smo unutar nas samih ugradili sve ono što nas čini delom dostojnim junaka našeg obrazovanja i vaspitanja, da li živimo jednu takvu, moralnim vrlinama sazdanu malu junačku tvrđavu, i kad u to budemo sigurni, pozdravimo s radošću i divljenjem- srodnika, prijatelja, komšiju, saradnika, javnog radnika od koga možemo naučiti da budemo hrabriji, plemenitiji i još bolji ljudi. I po tradiciji, ostavimo budućim generacijama da izdvoje imena i prezimena koja će navoditi kao primere junaka našeg doba, kaže Milunka Nikolić, urednica portala pasaz.rs.