Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Boris Isaković: Gledam kako ovaj Festival narasta i nekako mi drago

09 nov

Glumca Borisa Isakovića užička publika zapamtila je još od prvih festivala i predstave „Leons i Lena“ (1998), da bi njegovi nastupi bili ovenčani Ardalionima- 2006. za epizodnu ulogu u predstavi „Brod za lutke“, 2007. za uloge u predstavama „Odumiranje“ i „Ja, ili neko drugi“.

Sećam se da smo posle izvođenja „Leonsa i Lene“ u Budvi, nedelju dana boravili u Užicu da bi adaptirali predstavu jer smo je izvodili na otvorenom. Evo gledam sad kako taj festival narasta i nekako mi je drago. On je zauzeo svoje mesto i mislim da on znači i užičkom pozorištu da okuplja publiku tokom godine. Žao mi je samo što mi ne shvatamo značaj tih druženja i susreta sa kolegama i što više toga nema na festivalima, a sećam se da je nekada bilo drugačije. Mislim da bi mogla da se nađu dodatna sredstva, posebno što ovaj kraj ima toliko toga da ponudi.Sa mojom Jacom sam uvek voleo i uspevao da stignem i do Sirogojna, da poboravim tamo i onda imate stvarno zaokruženost svega-ako je dobra predstava, dobra atmosfera, dobro se osećate, pa se pojede malo kajmaka, pa pršuta, popije se neka rakijica, e to je onda pun doživljaj, kaže Boris Isaković.

Ovog puta Boris Isaković je igrao naslovnu ulogu u komadu Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Zašto je poludeo gospodin R?“. Fasbinderov tekst o grafičkom crtaču bez punog imena koji u nekom projektnom birou očekuje unapređenje, a samo je običan šraf u funkciji korporativne dobiti, u nekom trenutku puca film i ubija brbljivu komšinicu, suprugu, dete. Komad je pun svakodnevice koju i sami prepoznajemo- ispraznih floskula koje razmenjujemo u razgovoru sa prijateljima, poznanicima, roditeljima, lažnih obećanja koja stižu sa malih ekrana, a koji nam ispunjavaju slobodno vreme i naravno, na kraju izveštaj u novinama koji svedoči da je neki mirni čovek, dobar saradnik i komšija iznenada poludeo i pobio sve ljude oko sebe.

- Ko nije navikao na ovakvu vrstu teatra, ovo jeste neuobičajena predstava. Malo je u početku bilo izgleda „previše neobično“, ali su kasnije popuštale kočnice i onda je postalo jasno o čemu se radi, onda su ljudi prihvatili taj jezik predstave, na šta je mislim Boba Jelčić i računao. Dobro je da se vide što raznovrsnije predstave, što više različitog pozorišta jer će ga tako ljudi snažnije doživljavati i znaće da ima neki dublji smisao iza svega, a ne samo njegov zabavni karakter.

Zaključujemo da se ova predstava odlično uklapa u ovogodišnjio festivalski moto „Bolje da gledamo život u pozorištu, nego pozorište u životu“ jer teme porodičnih ubistava svakodnevno pune novinske stupce.

- Da, dobra je ta rečenica, potvrđuje Boris Isaković uz obećanje da će pozdraviti suprugu, glumicu Jasnu Đuričić koju užička publika obožava bar koliko i Borisa.

Slađana Vasiljević