Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Ožalošćena porodica - 4,04

08 nov

Treće festivalske večeri izvedena je predstava „Ožalošćena porodica“ po tekstu Branislava Nušića u režiji Jagoša Markovića. Reditelj čije predstave „Kate kapuralica“ (1996), „Porodične priče“ (1998), „Kokoška“ (1999), „Skup“ (2002), „Gospoda Glembajevi“(2011), „Filomena Marturano“(2014), „Tako je, ako vam se tako čini“(2017) su ostale u sećanju užičke publike, doneo je na scenu Nušićevo delo u osavremenjenom ambijentu, gde scenografiju čini samo kosina, na kojoj glumci u modernom kostimu daju punu pažnju tekstu.

Savremeno tumačenje Nušićevog dela pokazalo je da je pisac aktuelan i da je precizno pročitao ljudske karaktere u komadu napisanom 1935. U predstavi nacionalnog teatra, koje problem neslaganja sa poslovnom politikom između upravnika Dejana Savića i većine ansambla ima kao omču oko vrata, publika je videla do groteske iskarikirane Nušićeve likove.

-Najinteresantnije je bilo pomeranje žanra od komedije karaktera do mračne groteske. Tema je pohlepa, gramzivost i ja sam glumački isljučivo razmišljala kako da kroz grotesku odigram tu pohlepu koja je svuda oko nas, non stop sve više i više. Druga stvar je kolektivna igra ansambla, što je baza ove predstave. Večeras nije mogla da bude besprekorno izvedena zato što smo imali pauzu od juna, a u uigranosti je potrebno imati probe i mislim da je nedopustivo da se pred bitan festival ne naprave probe kako bi održali stubove ove predstave, a to je kolektivna igra. Gramzivost je svuda, i upravo se protiv nje i borimo, kaže Vanja Ejdus, u ulozi Gine u ovom komadu.

Podsetimo da je u „Ožalošćenoj porodici“ slavni komediograf kritičku oštricu usmerio na licemernu familiju koja očekuje da dograbi što veći deo nasledstva pokojnika.

- Nušić kao pisac za sva vremena nudi vam tu mogućnost da tu literaturu osećate kao nešto svoje, da ti likovi, bez obzira koliko su pohlepni, podsećaju vas na bliske rođake, tetke, ujne, strine, i mislim da je dobro raditi Nušića jer se suočavate i sa samim sobom, kaže Saša Torlaković, u ulozi Agatona Arsića u ovoj podeli.

Uloge su poverene i Radmili Živković (Simka), Danici Maksimović (Sarka), Aleksandru Srećkoviću (Tanasije Dimitrijević), Neli Mihailović (Vida), Slobodanu Beštiću (dr. Petrović, advokat), Suzani Lukić (Danica) i Dušanu Matejiću (Mića). Nebojša Dugalić, koga publika pamti još od prvog festivala i predstave „Život je san“ u ovoj podeli igrao je Proku Purića i poput ostalih junaka u Jagoševom viđenju, predstavio ga kao grotesknu spodobu.

-Ono što je Jagoš sve vreme pokušavao je da ne bude eksplicitno nušićevski duhovit, već u tom pomaku ka grotesci koja jeste taj spoj jezivog i smešnog, da zapravo oslika prirodu tog unutrašnjeg poriva u smislu dubine te nesvesti koja određuje sva naša postupanja. Naime, ničije pamćenje ne seže, oni su u svakoj sekundi neko drugi, određeni su jednim porivom, ali njihovi postupci su animalne vrste u smislu „ono što želim sad i ovde to želim sad odmah da pojedem, da postane moje tkivo“ i to kretanje koje je Jagoš želeo da uspostavi, da svaki sledeći korak grabi ka njihovom zajedničkom cilju, a to je dograbiti se što većeg dela kolača, u stvari je gonjen sasvim slepom strašću, koja taj identitet privatnog svaki put određuje u nekom novom liku potpuno drugačijem od prethodnog. Zapravo je sve to priroda naših života, a to je da smo prinuđeni na neke korake i postupke, a da zapravo uopšte se ne sećamo šta smo zapravo bili pre samo tri sekunde, kaže Nebojša Dugalić.

Publika je bogatim aplauzom nagradila popularne glumce, neke obradovala i cvećem, a predstavu ocenila do sada najnižom ocenom 4,04. Četvrte festivalske večeri na programu je Fazbinderov „Zašto je poludeo gospodin R?“ u režiji Boba Jelčića i izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda.

Slađana Vasiljević

Video sadržaj