Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Ljudska duša i retke ptice

15 nov

Starodrevna priča iz 12. veka pod nazivom „Sabor ptica“, koja je u ovim krajevima često adaptirana i postavljana na pozornicu, govori o jatu ptica koje putuju nebeskim prostranstvima u potrazi za obećanom zemljom. Uz puno sumnji ptice se nadaju da će u toj zemlji pronaći odgovor na pitanje ko su one, šta treba da rade i koji je smisao svih tih životnih napora, kaže Bojan Munjin, selektor XXIV Jugoslovenskog pozorišnoig festivala "Bez prevoda".

-Na našem ovogodišnjem pozorišnom festivalu pitali smo se: Ko je junak našeg doba? uz zebnju da ako ne odgovorimo na to pitanje ostaće nam samo puko i svakodnevno mahanje krilima. Tog junaka tražili smo u predstavama koje su se bavile historijom ali i današnjim vremenom, koje su zavirivale u revolucije ali i u porodične odnose, čije priče su se događale u svetu ali i na Balkanu. Bilo je predstava koje smo više ili manje voleli, priča koje su nas dirnule i glumaca sa kojima smo hteli i da se slikamo – ali da li smo pronašli junaka našeg doba?

Ta starodrevna priča iz 12. veka završava tako da neke ptice na tom dugom putovanju proguta okean, neke sprži sunce, neke odustanu a neke proždru divlje zveri i samo njih tridesetak stigne na cilj. Umesto odgovora na sva pitanja ptice u obećanoj zemlji ugledaju ogromno ogledalo i svoj lik u njemu i shvate da samo one, ako nadvladaju vlastite slabosti, mogu da odgovore na pitanje ko su zaista one i šta u životu treba da rade.

Na ovom festivalu, preko pozorišta, želeli smo, takođe, da se svi približimo pitanju da li se možda, u svim tim našim životnim jurcanjima, taj junak nalazi u nama samima, samo bi ga u dubini naše duše trebalo hrabro i iskreno prizvati. Ako smo, pored ponuđenih predstava, u toj ideji bar malo uspeli, onda smo i opravdali smisao našeg ovogodišnjeg pozorišnog traganja, zaključuje Bojan Munjin.